GABRIEL GARCIA MARQUEZ, istaknuti 74-godiš¡nji kolumbijski pisac,autor ,dobitnik Nobelove nagrade, boluje od raka. Povukao se iz javnog života, a svojim prijateljima poslao je ...


Kad bi Bog na trenutak zaboravio da sam marioneta i darovao mi nešto malo života, iskoristio bih ovo vreme najbolje kako znam. Verovatno ne bih rekao sve o čemu razmiš¡ljam, ali sasvim sigurno bih porazmislio o svemu što kažem. Cenio bih stvari prema njihovom značenju,a ne prema njihovoj vrednosti. Spavao bih malo, vise bih sanjao, znam da svaku minutu sa zatvorenim očima gubimo 60 sekundi svetla. Hodao bih kad se drugi zaustave, budio bih se kad drugi spavaju. Kad bi mi Bog darovao mrvicu života, obukao bih se jednostavno, okrenuo se k’ Suncu, otkrivajući ne samo svoje telo, ali i svoju dušu. Uveravao bih ljude, kako se varaju, kad misle da se u starosti nije moguće zaljubiti. Ne znaju da stare baš zato što izbegavaju ljubav! Deci bih napravio krila, ali uzeo bih im ih dok se ne nauče leteti. Starijim osobama bih kazao da smrt ne dolazi zajedno sa starošću već s napuštenošću. Toliko stvari bih se naučio od vas, ljudi... Naučio sam da svi žele živeti na vrhu planine, zaboravljajući da se istinska sreća skriva u samom načinu penjanja na vrh. Naučio sam da kad novorođeno dete uhvati svojom malom ručicom očev prst, drži ga zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo gledati na drugoga odozgora samo onda kad mu hoće pomoći da bi se podignuo. Toliko je stvari što sam se od vas mogao naučiti, ali u stvarnosti nemam baš puno od toga, jer kad me polegnu u grob, to ću zaboraviti. Govori uvek što osetiš, a čini što misliš. Kad bih znao da te danas poslednji put vidim pospanu, snažno bih te zagrlio i molio se Bogu da mi dozvoli biti tvoj anđeo čuvar. Kad bih znao da su to poslednje minute što te vidim, rekao bih ti “volim te” i ne bih glupo pretpostavljao da to znaš. Uvek ima nekakvo sutra i život nam daje mogućnost učiniti dobro delo, ali danas je sve što mi ostaje, hteo bih ti reći da te veoma volim. Sutra nema niko zagarantovano-niti mladi, niti stari. Možda danas poslednji put promatraš one koje voliš. Zato nemoj biti neodlučan, učini to danas, jer ako se pokaže da sutrašnji dan ne dočekaš, žaliti ćeš za danom u kojem ti je nedostajalo vreme za jedan osmeh, za jedan poljubac, da si bio prezauzet da bi im preneo poslednje želje. Budi stalno blizu onih koje voliš, govori im na glas kako ih trebaš, kako ih ljubiš i budi prema njima dobar; nađi vremena i reci im '”žao mi je”, “oprosti”, “molim te”, “hvala”, i sve ostale reči ljubavi koje poznaješ. Niko neće pamtiti tvoje skrivene misli. Zato moli Boga za snagu i mudrost da bi ih mogao izraziti. Pokaži svojim prijateljima i bližnjima kako su ti veoma potrebni.